Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proizvodnja i proizvodni faktori". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

PONUDA I TRAŽNJA FAKTORA PROIZVODNJE

UVOD

Tržište faktora proizvodnje

Pored tržišta dobara i usluga postoji i tržište faktora proizvodnje, tržište zemlje, rada i kapitala. Faktori proizvodnje imaju svoju cenu. Za zemlju se plaća renta, za rad se plaća nadnica i za kapital se plaća kamata. Faktori proizvodnje se prodaju na tržištu po cenama koje su odredjene ponudom i tražnjom za faktorima proizvodnje.

Ponuda i tražnja za faktorima proizvodnje ima odredjene specifičnosti u odnosu na ponudu i tražnju dobara i usluga.

Prva specifičnost se odnosi na činjenicu da rad, zemlja i kapital kao faktori proizvodnje predstavljaju inpute koji se koriste u procesu proizvodnje, odnosno predstavljaju ukupne troškove firme. Iz ove specifičnosti proizilazi da povećanje cene jednog faktora proizvodnje ima efekat supstitucije i efekat na autput. Efekat supstitucije se ostvaruje tako što, primera radi, povećanje plata (cene radne snage) usmerava firme ka primeni kapitalno-intenzivne tehnologije. Znači, zbog povećanja cene radne snage firme će smanjivati učešće rada, a povećavati učešće kapitala, odnosno radno- intenzivne tehnologije će supstituisati kapitalno-intenzivnim tehnologijama. Efekat na autput se ostvaruje tako što povećanje cena faktora proizvodnje povećava ukupne i marginalne troškove firmi koje koriste faktore proizvodnje čije cene su povećane.

Druga specifičnost proizlazi iz prve i odnosi se na činjenicu da je tražnja za faktorima proizvodnje izvedena iz tražnje za dobrima i uslugama. Veličina tražnje za faktorima proizvodnje zavisi od veličine tražnje za dobrima i uslugama. Primera radi, količina veštačkog djubriva koju treba proizvesti za godinu dana u jednoj državi zavisi od količine poljoprivrednih proizvoda koja se proizvodi tokom jedne godine. Količina poljoprivrednih proizvoda zavisi od tražnje za poljoprivrednim proizvodima, odnosno od broja stanovnika i od mogućnosti izvoza poljoprivrednih proizvoda. Znači, tražnja za veštačkim djubrivom kao faktorom poljoprivredne proizvodnje zavisi od tražnje za poljoprivrednim proizvodima, odnosno tražnja za veštačkim djubrivom izvedena je iz tražnje za poljoprivrednim proizvodima.

GLAVA I Kapital

1. Kapital kao faktor proizvodnje i njegovo tržište

1.1 Pojam kapitala i kamate

Kapital je novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje (u sredstva za rad, predmete rada i rad) i ima mogućnost da se po završetku proizvodnog procesa oplodi, odnosno uveća. Novac u „slamarici“ nije kapital jer se ne investira u elemente procesa proizvodnje i zbog toga nema mogućnosti da se oplodi, odnosno uveća.

Kapital se javlja u dva oblika: 1) u novčanom obliku (novac koji se investira u elemente procesa proizvodnje, rad, sredstva za rad i predmete rada) i 2) u obliku samih elemenata procesa proizvodnje koji se već nalaze u proizvodnom procesu.

1.2. Visina kamatne stope

Visina kamatne stope je jedan od ključnih instrumenta ekonomske politike pomoću koga se utiče na alokaciju resursa izmedju sadašnjosti i budućnosti. Ona utiče i na iznos koji će biti usmeren na potrošnju i na iznos koji će biti usmeren u štednju i korišćen za nabavku resursa.

Kada je u pitanju visina kamatne stope u poslovnom komuniciranju treba razlikovati nominalnu i realnu kamatnu stopu. Nominalna kamatna stopa je stopa koja se utvrdjuje prilikom sklapanja ugovora izmedju zajmodavaoca i zajmoprimaoca. Medjutim, zajmodavalac uvek mora računati da će kupovna moć novčanog iznosa kamate koji dobije posle odredjenog vremena po osnovu nominalne kamatne stope, biti umanjena za stopu inflacije koja je bila u periodu za koji je računata nominalna kamatna stopa. Kada se od nominalne kamatne stope oduzme stopa inflacije dobija se realna kamatna stopa. Dakle:

...

 

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]